Структура и принцип ЕГР вентила су подвргнути континуираној еволуцији. Рани ЕГР вентили су користили чисто механичку структуру, контролишући проток издувних гасова кроз физичке законе. Ови механички ЕГР вентили укључују конвенционалне и позитивне/противпритиске типове. Њихов принцип рада био је сличан структури у облику бубња, са унутрашњом опругом и дијафрагмом. Искористили су вакуум у усисном разводнику да би савладали отпор опруге, отварајући вентил да усмере повратни ток издувних гасова. Међутим, због ограничене прецизности механичке контроле, модерна возила средње класе-до-високе- категорије обично користе електромагнетне ЕГР вентиле.
Електромагнетни ЕГР вентили контролишу отварање и затварање вентила преко соленоида, уместо да се ослањају на вакуум у усисном разводнику. Управљачка јединица мотора (ЕЦУ) израчунава да ли да отвори вентил и контролише проток издувних гасова на основу података у реалном-времену као што су запремина усисног ваздуха, притисак усисног и издувног колектора, положај лептира за гас, температура расхладне течности и брзина мотора. Прецизном контролом електромагнетног вентила преко електричних сигнала постиже се ефикаснији процес рециркулације издувних гасова.
Укратко, ЕГР систем, као ефикасно средство за смањење емисије азотних оксида из аутомобила, постиже своје еколошке циљеве увођењем дела издувних гасова за секундарно сагоревање. Као кључна компонента за контролу количине умешаних издувних гасова, ЕГР вентил игра све важнију улогу у савременим возилима. Већина модерних возила користи електромагнетне ЕГР вентиле које директно контролише компјутер мотора како би се постигао прецизнији и ефикаснији процес рециркулације издувних гасова.
